Na močvari u ravnici davno,

Kada skoro sve je bilo plavno,

Mirno, tiho i pomalo tavno,

Nastalo je ime grada slavno.

Preci naši zemlju su oplodili,

Mlaku, crnicu i pesak orodili,

Suboticu na njima su gradili,

I nama je u baštinu podarili.

SUBOTICU, MOLIM, NE RUŠITE SADA

STALO MI JE DO NAŠEG GRADA!

VEKOVIMA ZNALAČKI JE GRAĐENA

A NA DOBRO SVIH NJENIH GRAĐANA.

Mnogo toga Suboticu krasi

Zato mora sve i da se spasi.

Divni su joj trgovi i zgrade

Svaki čovek po njima ih znade.

Pečat našem gradu daje secesija

Urbane lepote prava je procesija

Tragove krije mnogih profesija

A saglasje daje svaka od konfesija

SUBOTICU, MOLIM, NE RUŠITE SADA

STALO MI JE DO NAŠEG GRADA!

VEKOVIMA ZNALAČKI JE GRAĐENA

A NA DOBRO SVIH NJENIH GRAĐANA.

Danas neko hoće da je ruši

Lice grada posve da naruži.

Nema više zgrade pozorišta

Građanske kulture uporišta

Niču nova neugledna zdanja

Svedoci smo njenog propadanja

Žutu kocku bez razloga uklonili

Od rušenja se još nisu umorili.

SUBOTICU, MOLIM, NE RUŠITE SADA

STALO MI JE DO NAŠEG GRADA!

VEKOVIMA ZNALAČKI JE GRAĐENA

A NA DOBRO SVIH NJENIH GRAĐANA.